Slike Borivoja Popržana, sadržajem i likovnošću, saopštavaju legende o trenucima kad svet u kojem živimo uspeva da se, daleko od očiju smrtnika, oslobodi banalnog i svakidašnjeg. One tragaju za prvotnim, za tajanstvenim i za neponovljivim. Na njima nema mesta za grč i poruku efemernosti, jer su one slavlje prapočetaka, uzleti neobuzdane mašte i otkrivanje univerzalnosti. Njihovi prizori ili samo odlomci prizora, žele i uspevaju da ohrabre našu iluziju da se s punim pravom možemo osećati integralnim delom vasione, samim tim što nam je omogućeno (slikar Popržan nam to omogućuje) da naslutimo njene najbitnije zakonitosti.
Posle ovolikih iskustava koja su oticala tokom mnogih stoleća, umetnost na kraju našeg veka i našeg milenijuma ima potrebu da se, što je mogućno potpunije, približi (i) svojim ishodištima da se vrati obrednom, bajkovitom i onostranom. Borivoj Popržan to dobro zna i nervom umetnika snažno oseća, pa stoga sa svoga platna odstranjuje balast istorije, nauke i tehnologije, sve ove discipline, i istorija i nauka i tehnologija, kod njega su deo svojevrsne patine koja se nalazi u podtekstu slike, a sama suština je u munjevitom dodiru sa večnošću, u obasjavanju sna javom, u neočekivanom prasku svetlosti, u osluškivanju moćne pulsacije univerzuma.
Na prvi pogled paradoksalno, upravo slike velikog formata, koje su obeležile noviju fazu Popržanovog stvaralačkog rada, sugerišu doživljaj teskobe i strepnje, zbog spoznaje da je odavno nestalo celovitosti sveta, ali i zbog potrebe da, kroz parčiće razdrobljene celine, doživimo imaginarnu punoću. Delići figuralnosti, neuhvatljivo izgubljeni u prostranstvima mitoloških prapočetaka, svedoče o umetnikovoj mnogostrukoj povezanosti sa zapitanošću ovog našeg, današnjeg vremena, a izražajne suptilnosti, praćene neiscrpnim prelivima boja, svedoče o zaokruženom i istinski doživljenom konceptu modernog lirskog estetizma.
Popržanove slike velikog formata uvlače nas u vrloge akumulisane energije koja, poput nevidljivih stubova koji nas spajaju s nadvremenskim i arhaičnim, predstavljaju kohezionu silu postojanja.
Slike Borivoja Popržana simbolima nam prenose nauk onoga što je slikara najčešće inspirisalo i usmeravalo, nauk dunavskih slinih voda i širokog neba nad ravnicom, da je život i večan i prolazan, a da obe te odrednice života, i večnost i prolaznost, uokviruje mistična snaga nepoznatog, neočekivanog i uzbudljivog.
Čedomir Mirković
mart 2000.